lat

Демократска странка – Животни стандард грађана Србије


ПОДЕЛИТЕ:

Основно питање је право на слободу свих чланова друштва. Слободу и равноправност, које гарантују институције система. Само под тим претпоставкама има смисла да политичке странке предлажу различите програме.

Број слика: 1

ГАЛЕРИЈА СЛИКА

Истраживање феномена животног стандарда грађана за политичке организације представља прворазредну тему. Освајање, односно губитак власти, доминантно је у корелацији са степеном успешности спровођења политике неке владе, чију фокалну тачку управо представља животни стандард грађана. Добро избалансирана и успешно спроведена политика последично узрокује пораст животног стандарда грађана. Задовољни грађани поверавају свој глас онима за које сматрају да раде у њиховом интересу. У супротном, подршка грађана изостаје.

Шта мери животни стандард грађана?

Разумевање појма животног стандарда претпоставља уважавање различитих материјалних и социјалних фактора који утичу на благостање члана неког друштва, детерминишу његов положај, те пружају или не пружају основ његовог развоја.

Истраживање феномена животног стандарда, уважавајући различитост позиција из којих се посматрају интереси појединих чланова друштва односно група, на које управо различити фактори остварују утицај, су од суштинског значаја у процесу формулисања политике. Постоји један више мање усаглашен приступ посматрања појма животног стандарда грађана, који обједињује економске (материјалне) и социјалне елементе.

У економском смислу, животни стандард мери зарађивачку способност појединаца, члана једног друштва. Већи приходи, виши стандард. Социјални фактори доминантно се односе на квалитет живљења: степен здравствене заштите, право на живот у еколошки здравој средини, непостојање дискриминације на основу полних као и свих других различитости између чланова неке заједнице, дужина животног века грађана, доступност квалитетног образовања без дискриминације као предуслова личне изградње и остваривања виших будућих доходака.

Значај животног стандарда за политичке организације

Политичким организацијама тема животног стандарда грађана вишеструко је значајна. Прво, животни стандард грађана без двојбе представља најзначајнију и најсвеобухватнију тему политичког надметања, јер се у сваком сегменту најдиректније односи управо на популацију која бира. Друго, посматрано с аспекта процене ефикасности актуелне политике у неком тренутку, изостанак резултата који се огледају у очекиваном порасту животног стандарда грађана, сигнал је за политичку опцију на власти да је нужна промена било политике било механизама спровођења. Опозиционе политичке организације користе чињеницу изостанка резултата актуелне власти како би понудиле решења боље решења која би их могла довести у позицију власти.

Како би сви актери политичког живота могли контролисати реализацију прокламоване важеће политике, предуслов је постојање ефикасне, тачне, упоредиве и доступне државне статистике. Само под условом да су подаци о појавама које прати државна статистика правовремено доступни, тачни и упоредиви са онима који се прате у другим земљама, могуће је спознати колико је нека политика исправна, односно да ли доноси резултате.

Животни стандард грађана прати се и израчунава од стране низа међународних институција, од организације Уједињених нација, па до различитих агенција, које на више мање методолошки сличан начин врше обухват појава које на њега утичу.

Значај свеобухватног разумевања феномена животног стандарда може се сагледати у покушају давања одговора на питање, шта заправо значи информација да животни стандард у некој земљи има индекс вредности 0,787, односно да је та земља рангирана на 67. месту од 189 посматраних земаља? Да ли су ове информације довољне да се суди о исправности неке политике?

Суштински показатељи животног стандарда грађана приказани од стране референтних међународних институција, које примењују транспарентне и стабилне методологије обухвата и израчунавања посматраних појава, јесу индикативни показатељи посебно у равни сагледавања упоредивих података и пожељно их је користити у анализама успешности неке политике посебно када се посматрају серије података средњег и дугог рока.

Тако, сходно подацима које објављује UNDP, Human Development Index Trends, Србија се налази у групи „високо развијених земаља“ на 67. месту од укупно 189 посматраних земаља за које се објављују подаци. Сам по себи овај податак не говори много. Али када се констатује да у групи земаља у коју је сврстана Република Србија, од европских земаља налазе се још само Турска на 64, Албанија на 68, Босна и Херцеговина на 77, те Молдавија на 112. месту, ствари постају нешто јасније. Све остале европске земље сврстане су у бољу категорију „врло високо развијених земаља“, са вредношћу индекса већим од 0,8.

У оквиру те категорије земаља, европска земља са најнижом вредношћу индекса је Белорусија на 53. месту. Дакле, за 11 места боље позиционирана.

На овај начин извршена ад хоц анализа говори да грађани Србије, посматрано по критеријумима које сагледава организација УНДП и исказаним Human Development Index (HDI), остварују животни стандард у групи најгоре 4 рангиране европске земље. Овај податак требало би да представља озбиљно упозорење политичким организацијама у Републици Србији.

Грађани Србије, посматрано по критеријумима које сагледава организација УНДП, остварују животни стандард у групи најгоре 4 рангиране европске земље

Овако посматрана, а претходно описана статистика, чини се потпуно конзистентном са податком да Републику Србију годишње напушта између 30.000 и 50.000 особа и то не искључиво као економски емигранти, већ и као особе потпуно незадовољне условима у којима живе и раде они и чланови њихових породица.

Посматрање животног стандарда у контексту различитих друштвених околности

Животни стандард грађана је очигледно сложен појам, на који у зависноти од средине у којој се посматра, доминантан значај немају увек исти фактори. У развијеним земљама су стандарди здравствене заштите и образовања толико високи, да је фокус посматрања на другим факторима који утичу на укупан ниво животног стандарда. Тако је у земљама Западне Европе нпр. тема очувања еколошки здравог животног окружења постала доминантна, што је последица постојања и развијања свести чланова тих друштава, не само о важности заштите човекове околине, него и праву људи да живе у чистом простору и одговорности коју осећају за наредне генерације.

Очигледно друштвене околности које условљавају реаговање политичких странака морају бити у оквиру цивилизацијски прихватљивих оквира, упоредиве у већој или мањој мери са друштвима развијених демократских стандарда. Само у тим оквирима смислено је размишљати о целисходности неке политике, те тако и пратити појаве које утичу на пораст животног стандарда грађана.

Међутим, очигледно да постоје и друштва чије уређење значајно одудара од претходно поменутих. Да ли је тему животног стандарда и у друштвима значајно умањених слобода и права могуће посматрати такође кроз призму сложености фактора који утичу на појам животног стандарда у целини, или је потребно искључиву пажњу посветити управо решавању питања која онемогућавају остваривање хуманих стандарда живљења?

Уколико се узме у обзир социјални аспект животног стандарда грађана, који представљају образовање и здравство, како проценити степен животног стандарда грађана у друштву у коме је постало општеприхваћено постојање могућности стицања диплома високог образовања фалсификовањем радова, без студирања, корупцијом? Последице су евидентно разарајуће по такво друштво, чак и у кратком року, јер се обесмишљава стицање образовања учењем.

Како на животни стандард грађана утиче уништавање и тако оскудних извора пијаће воде, зарад остваривања финансијских интереса управо вршилаца власти?

Како на животни стандард грађана утиче ниво здравствених услуга када о модернизацији здравствених установа одлучују особе које своје интересе остварују у приватним здравственим установама у којима и раде, а те установе сасвим случајно управо поседују опрему која би требало да подигне стандарде лечења у државним болницама?

Како на животни стандард грађана утиче организовано ускраћивање права на информисање из различитих извора, како би корисници информација сами формирали став о питањима од значаја за њих?

Како на животни стандард грађана утиче уништавање и тако оскудних извора пијаће воде, зарад остваривања финансијских интереса управо вршилаца власти?

Очигледно постоје околности које опредељују важност утицаја појединих појава које опредељују животни стандард грађана. У околностима под којима функционишу развијене западне демократије, није тешко замислити да је разговор на тему промене пореске политике од изузетног значаја и утицаја на животни стандард грађана. Или прелазак на зелене технологије које потенцијално могу оставити без запослења значајан број особа, јесу прворазредне теме за политичке актере, синдикалне организације у таквим друштвима.

Али шта са друштвима у којима је из било којих разлога дошло до рестрикције права грађана? Да ли у тим друштвима заправо постоје претходна питања која је потребно решити, да би се уопште разговарало о онима која су за цивилизоване нације општеприхваћени стандарди?

Колико би грађанима Руанде или Босне и Херцеговине уопште била битна тема животног стандарда у делу еколошке заштите животног простора током деведесетих година двадесетог века?

Евидентно, питања животног стандарда грађана могу се развијати под одређеним претпоставкама, тек након решавања околности које суштински онемогућавају развој неког друштва.

Основно питање је право на слободу свих чланова друштва. Слободу и равноправност, које гарантују институције система. Само под тим претпоставкама има смисла да политичке странке предлажу различите програме.

*Текст је део серијала ауторских текстова у оквиру рубрике “Политички угао” у којој политичке партије и покрети образлажу своје програме и решења.

Аутор текста: Игор Момчиловић, председник Ресорног одбора за привреду ДС

(Извор: www.talas.rs)

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ