lat

Лутовац: Вучић је тим документом купио време за свој аутократски режим


ПОДЕЛИТЕ:

Вашингтонски споразум није ни по свом значају, ни по свом садржају важан за изградњу или очување глобалног, па ни регионалног мира.

То није ни прва, ни последња потпуно неутемељена номинација за Нобелову награду за мир. Овај споразум се не може третирати ни по чему као историјски, осим можда по оригиналности, јер у историји дипломатије не постоји неки сличан документ. Номинација је оригинална по томе што се номинује и влада Србије, а потписник је председник који нема нити надлежности, нити овлашћења за потписивање таквог споразума – каже за Данас Зоран Лутовац, председник Демократске странке.

Он је то рекао коментаришући одлуку Магнуса Јакобсона, члана шведске Хришћанско демократске партије, да номинује владу САД, Косова и Србије за Нобелову награду за мир, за њихов заједнички рад на миру и економском развоју, кроз споразум о сарадњи потписан у Белој кући.

Није много јасно шта је Србија заправо добила тим споразумом, а шта изгубила?

Србија је на међународном плану додатно урушила кредибилитет и поред фингирања кооперативности, а на унутрашњем плану том кооперативношћу Вучић је „купио“ додатно време за свој аутократски режим.

Нормализација односа Београда и Приштине је у интересу свих, али уместо нормализације односа већ осам година Александар Вучић „косовско питање“ користи искључиво за одржавање међународне подршке.

Споразум који је потписан у Вашингтону је, на жалост, још једно сведочанство о употреби дипломатије за унутарполитичку страначку кампању уместо за остваривање државних спољнополитичких циљева.

Споразум о нормализацији економских односа између Београда и Приштине је необичан документ какав вероватно није виђен у историји дипломатије јер представља галиматијас тачака које су међусобно неповезане како између себе тако и са предметом споразума.

У ком смислу необичан документ?

Њиме се обе стране обавезују према САД у вези са односом према трећим земљама, у вези са питањима која немају никакве везе са нормализацијом економских односа на релацији Београд – Приштина због чега је сусрет наводно заказан.

Померање амбасаде у Израелу у Јерусалим или одбијање коришћења кинеске 5Г технологије спада у домен спољне и трговинске политике сваке суверене земље, којима нема места у споразуму о нормализацији односа на економском плану између Београда и Приштине.

Овакве одлуке могу имати озбиљне последице и не доносе се на пречац, али пре свега спадају у суверено право сваке независне земље и није уобичајено да се налазе у споразумима са трећим земљама.

Споразумом се регулише контрола путника у саобраћају ради спречавања тероризма уз коришћење информационих система САД што би требало да буде део посебног договора између сваке стране и САД.

Сарадња на овом плану већ одавно постоји између Србије и САД одавно јер је предуслов за постојање директних летова за САД.

Другим речима, ово је пре усмерено ка Приштини и њеној потенцијалној сарадњи у вези путника који би у транзиту требало да потенцијално путују на дестинације у САД преко аеродрома Београд. Регулише и однос према хомосексулизму у смислу залагања за његову декриминилазацију у земљама које то још нису учиниле.

Србија је декриминализацију спровела још за време режима Слободана Милошевића. Осим тога, стране су се обавезале да ће међусобно признати дипломе и стручна уверења. Овај споразум већ постоји одавно, па чуди да се поново потписује уместо да се инсистира на његовом спровођењу.

Обе стране су већ и раније биле обавезне да сарађују у налажењу несталих лица, па се овим споразумом тражи веће залагање. Укратко, све ове тачке немају никакве везе са основном темом нормализације економских односа.

У ономе што има везе са нормализацијом економских односа има ствари које су већ потписане, а то су споразум о аутопуту Београд-Приштина и споразум о железници који су већ потписани 14. фебруара ове године.

Које су нове економске тачке споразума?

Истински ново је једино да се студија изводљивости о дељењу језера Газиводе као поузданог извора воде и енергије препушта Министарству енергетике САД и да ће сарађивати на изградњи објекта заједничког прелаза Мердаре.

Када се све сабере, ново је само то што је на економском плану учињен напредак у вези са потенцијалним договором о коришћењу ресурса језера Газиводе и приступање Косова „мини-шенген“ систему који су најавили Србија, Албанија и Северна Македонија прошлог октобра, а који још није почео да функционише.

Овај споразум само је још један доказ да Београд и Приштина нису способни да се договоре ни о свакодневним животним питањима без посредника са ауторитетом.

Да ли је наша спољна политика, без сагласности Скупштине Србије промењена у протеклих десетак дана?

И унутрашњу и спољну политику води један човек, аутократа, који од како је дошао на власт игнорише и понижава све институције укључујући и Народну Скупштину, тако да би се то десило чак и да је конституисан сазив на основу нелегитимних избора.

Такав сценарио је могуће избећи једино ако се изборимо за уређену државу после слободних и поштених избора.

Пре само месец дана говорило се о гвозденом пријатељству са Кином, Русијом, Белорусијом, а сада смо их, чини се, овим споразумом озбиљно наљутили?

Све то је последица Вучићевог настојања да по сваку цену придобије наклоност америчке администрације.

На другој страни, после сваког сусрета Вучића са лидерима поменутих држава ЕУ и САД Србију виде као државу у руској или кинеској интересној зони.

Таква спољна политика, у ствари није политика неутралности, како то званичници у Београду желе да представе, него геополитичко тумарање које наноси огромну штету Србији.

Путин и Лавров су се извинили због твита Захарове. Да ли је могуће да је тај твит била само њена идеја?

Никада Путин није превише рачунао на Вучићеву наклоност, него пре свега на врло раширено проруско расположење у српском народу. Из истог разлога Вучић инструментализује наводно срдачне односе са Русијом за унутарстраначке потребе.

Да ли је отказивање учешћа у заједничкој војној вежби са Русијом и Белорусијом доказ промене нашег спољнополитичког курса?

С обиром да је Србија у процесу европских интеграција и да јој је то спољнополитички приоритет, право питање је зашто је уопште заказана заједничка војна вежба са земљом која се квалификује као аутократска, а не као демократска.

Зашто је за нас било важно да се обавежемо на пресељење амбасаде из Тел Авива у Јерусалим?

То само показује спољнополитичку конфузију Србије, односно указује на жалосну чињеницу да наша спољна политика зависи од тренутног расположења и процена Александра Вучића.

Тим чином прекршили смо резолуцију УН и одступили од спољнополитичког правца ЕУ, док је Израел истовремено признао Косово као државу.

Тешко је то објаснити на било који начин осим чињеницом да је то било важно Доналду Трампу за придобијање јеврејског лобија у председничкој кампањи.

Каква се реакција Трампа, који је у борби за нови мандат у Белој кући, може очекивати ако ипак одбијемо да преселимо амбасаду у Јерусалим?

Када желите да повлађујете свима како бисте добили подршку за оно шта радите унутар своје државе, онда се дешава ово што се дешава Србији: да се замерате свима.

Када следите своје интересе и понашате се принципијелно онда никога не љутите и не правите овакве дипломатске гафове.

Свако „поправљање грешака“ имаће такође лоше последице по Србију. Ушли смо у зачарани круг спољнополитичких грешака из којег можемо изаћи тек ако системски променимо државу и друштво.

Спољнополитичко тумарање је само још једна од препрека на путу ка ЕУ. Најозбиљнија препрека су недостатак владавине права и раширена корупција које спречавају стварање демократског поретка.

Дипломатски заокрет урађен је без шефа дипломатије који се из Београда бавио коментарисањем?

Аутократски режим Александра Вучића је постављен тако да су све институције подређене њему, а сви функционери су фактички у в.д. стању са прекарним уговором о раду који он у сваком тренутку може раскинути.

Министар спољних послова је заробљеник амбиције да по сваку цену буде део власти и на овај начин плаћа ту цену.

Председник Србије најавио је и да ће се одмах по почетку рада парламента разговарати о Косову и споразумима. Зар редослед није требало да буде другачији?

Председник је штошта најављивао, па чак и то да се неће кандидовати за председника Србије на претходним председничким изборима, потом је организовао лажну дебату о Косову уместо да отвори стварну широку расправу у парламенту и друштву.

Зато сада нико у Србији не зна, па ни његови најближи сарадници, на којој платформи се заснивају његови разговори на међународном плану.

Носилац листе најјаче партије у парламенту био је Александар Вучић и сада би тај парламент требало да га контролише, да га упозори да делује ван уставних надлежности? Он одређује ко ће бити посланици и ко ће чинити парламентарну већину.

Он утврђује правила понашања и уређује медије. Он проглашава непријатеље и пријатеље Србије. Сви наши проблеми потичу из чињенице да немамо демократски поредак са владавином права, поделом власти, независним институцијама, принципом одговорности у политичком животу.

С обзиром да немамо слободне и поштене изборе, немамо ни легитиман парламент и свака расправа у њему је обесмишљена.

Извор: Данас

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ